„Pravom radošću smatrajte, braćo moja, kada padnete u različite kušnje” (Jakov 1:2)
Iz današnje perspektive, naročito kroz prizmu potrošačkog društva i takozvanog „evanđelja blagostanja“, reči apostola Jakova mogu zvučati veoma neobično. Zašto bih se ja radovao kada naiđem na kušnju? Upravo sanjam o životu bez problema, teškoća i izazova.
Postoje ljudi koji pokušavaju da nas ubede da ako neko prolazi kroz težak period, to je sigurno zato što živi u nekom grehu, pod prokletstvom je ili se ne moli dovoljno. Ne znam šta bi na to rekao apostol Pavle, koji je više puta doživeo brodolom, bio prebijan i progonjen. Ili apostol Jovan, koji je bio prognan na ostrvo, ili ostali apostoli, koji su — prema predanju — svi ubijeni zbog svoje vere.
Nažalost, na mnogim mestima ljudi koji se nađu u nevolji bivaju osuđeni, kao da imaju slabu veru. Ali takav stav je veoma daleko od poruke evanđelja. Čoveku koji je pao već je dovoljno teško — ne treba ga još više pritiskati. Umesto toga, potrebna nam je Isusova samilost, jer On je rekao da neće slomiti napuklu trsku niti ugasiti stijenje koje tinja. Danas bi nam više koristila saosećajnost umesto oholosti i poniznost umesto osećaja nadmoćnosti.
Kušnje u životu nisu uvek lako razumljive, ali hrišćanska vera nas uči da i one imaju svoj smisao i cilj. One nas mogu oblikovati, ojačati i približiti Bogu. Isus je obećao da će biti s nama svakog dana — čak i usred teškoća i izazova.
Zato, kada staneš pred životne kušnje, nemoj dozvoliti da te mišljenja sveta ili predrasude udalje od puta ljubavi i saosećanja. Budi kao Isus, koji se s milošću okrenuo palima i koji nas je učio da volimo i pomažemo jedni drugima. Prava radost i vrednost kriju se u ljubavi, empatiji i brizi jednih za druge.